Šta je pelet? Sastav peleta

Posted by on јун 24, 2013 in o peletu | 0 comments

slika kvalitetan drveni pelet dobijamo od piljevine bukve i oraha...

Iz piljevine bukve i oraha dobijamo kvalitetan drveni pelet

Pelet je proizvod koji se dobija isključivo presovanjem pod velikim pritiskom piljevine i strugotine suvog visoko kaloričnog drveta a bez dodavanja bilo kakvih vezivnih sredstava, sa veoma malom količinom vlage (8%). Proizvodi se od hrasta, bukve, jasena, graba, topole, lipe i dr. Cilindričnog su oblika, kvalitetno i vrlo kalorično gorivo čijim sagorevanjem nastaje svega 1% pepela. Zbog oblika i veličine lako se transportuju, jednostavno se pune ložišta peći koje koristimo za grejanje naših domova. U potpunosti zadovoljavaju visoke ekološke standarde čime nam omogućavaju kvalitetniji život ne ugrožavajući okolinu i prirodu. Kilogram peleta može proizvesti oko pet kilovat sati toplotne energije. Količina energije koju dobijamo gorenjem 2 kg peleta jednaka je litri loživog ulja. Osim energetske uštede, peleti su i ekološki podobna sirovina. Izgaranjem peleta stvara se ista količina CO2 koliko je drvo koristilo prilikom svog rasta. Zbog toga je pelet neutralni nosač CO2 energije. Prilikom proizvodnje, pripreme i transporta peleta stvara se zanemarljiva količina CO2.

 

Zašto koristiti pelet? Prednosti peleta

Prednosti ovog goriva je što može da se koristi kao tečno, odnosno iz spremnika izlazi određena količina peleta, pa nije potrebno, da se kao kod uglja i drva, na svakih par sati ponovo loži. Iskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %, dok je kod klasičnih peći, kotlova i kamina na ugalj i drva najviše 70%. Za grejanje na pelete nije neophodno imati klasični odžak jer nije potreban „cug“, dim može da ide i kroz običnu cev. Svakako najbitniji element je ekonomska isplativost dobijanja toplotne energije proizvedene od peleta koji je od dva do šest puta jeftiniji u odnosu na one koji se dobijaju iz fosilnih goriva.

 

Novi trendovi ili budućnost?

Iskorištavanje fosilnih goriva ima svoju cenu, vrlo visoko zagađenje sa promenama koje se odražavaju na klimu. Kyoto protokol obvezuje industrijalizovane zemlje, koje su odgovorne za preko 70% globalnog zagrevanja da smanje emisije štetnih gasova za 5,2% do 2012-te. Jedan od načina ispunjenja tih obaveza predložen od strane protokola je proizvodnja obnovljivih izvora energije, od kojih drvo predstavlja jedno od najzastupljenijih u Europi.

 

Zašto odabradti drvo?

Drvo sakuplja energiju: sagorevenjem drva oslobađa se energija proizvedena fotosintezom. Drvo je izvor energije koja je obnavljajuća: korišćenje fosilna goriva (ugalj, naftu, gas) znači brzo iskorištavanje energetskih resursa kojim je potrebno milionima godina da se obnove. Drvo se smatra obnovljivim zbog toga što se može vratiti u prirodu i ponovo obnoviti u vremenskom razdoblju koje je u skladu sa ljudskom potrebom.

CO2 je neutralan?

Kada je perodična seča drveća manja ili jednaka rastu drveća i šuma, upotreba drva ne doprinosi povećanju CO2 u atmosferi. Količina CO2 koja se oslobodi sagorevanjem drveta je jednaka količini koje drvo iskoristi iz atmosfere u toku rasta i jednaka količini koja bi se oslobodila prilikom prirodnog procesa raspadanja u šumi. Za razliku od toga, upotreba fosinih goriva uzrokuje značajan rast količine CO2 u atmosferi. Iako se proizvede jednaka količina energije, količina CO2 koja se ispusti u atmosferu pri upotrebi nafte ili gasa je otprilike 20 puta veća od one koja se ispusti korištenjem drva. Upotreba drva ima značajne prednosti i emituje mnogo manje sveukupnog CO2.

Sagorevanje drveta

To je hemijska reakcija oksidacije drveta koja oslobađa energiju u obliku toplote. Proces sagorevanja se odvija u tri faze, u zavisnosti od temperature:

    1. Isparavanje vode: na 100°C drvo počinje da gubi vlažnost;
    2. Piroliza: na 100-105°C počinje isparavanje ugljenih hidrata u drvetu. Drvo menja strukturu i njegova poroznost se povećava (ugljen);
    3. Sagorevanje isparivih komponenata: na 500-600°C isparive komponente (gas), koje predstavljavu 75% goriva počinju da sagorevaju. Iznad 800-900°C većina energije je oslobođena u obliku toplote. Sagorevanje drveta je završeno kada su sve komponente reagovale sa vazduhom i kada su izgorele. U ložištu, cilj je maksimizovati efikasnost tih procesa, ograničavajući gubitak energije u obliku gasova koji ne dostignu sagorevanje. Prisutnost faza sagorevanja uzrokuje intenzitet koji nije uviek konstantan. Kontrolisana količina dotoka vazduha u modernim ložištima stvara konstantnije uslove sagorevanja, osiguravajući bolje performanse.

 

Pelet: samo najprikladniji deo drveta…

Pelet, nasuprot gorivima baziranim na nafti i uglju, ne sadrži supstance koje su toksične za ljude i okolinu. Materijal potreban za proizvodnju je od visoko kaloričnog drveta. Moderna proizvodnja i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednačenu gorivost i konstantnu energiju.

Ostavite odgovor